Samoška fijakerijada 3. avgusta
Poznato je da je Samoš, pored Crepaje, još jedno mesto u našoj opštini u kome se neguje ljubav prema plemenitim živtinjama kakvi su konji. Imati dobro grlo uvek je bilo stvar prestiža, ali i dokaza da je domaćinstvo koje ga neguje vredno, radno, odgovorno i poštovano. Danas je gotovo retkost da se konji drže i više to nije slučaj kakav je nekada bio, ipak još uvek postoje istinski ljubitelji konja u banatskom Samošu.
Braća Predrag i Nenad Stanin iz Samoša od detinjstva poseduju konje. Posvetili su se uzgoju lipicanera, te imaju životinje sa pedigreom i ponosni su što je njihov mladi par proglašen najboljim.
“Na paradi kada osvojite nešto, srce ti je punije. Drago mi je kad svi pričaju da su braća osvojila nešto. To znači da vrediš”, kaže Predrag Stanin.
I njihov kum Nenad Baroj ima četiri konja. Donedavno ih je bilo i više. Kaže da ima dosta posla oko njih, naročito pred smotre. Žao mu je što od posla, a bavi se poljoprivredom, nema više vremena za njih.
“Dosta nam znače. Mi u slobodno vreme, kad su slave, sveci, kad ne radimo zbog kiše, upregnemo konje. Malo se vozamo, šalimo, idemo jedni kod drugih”, navodi Nenad Baroj.
U selu su pre pet godina osnovali Udruženje ljubitelja konja. Nažalost, više imaju članova nego konja. Dušan Radovanov imao je dva, pa je odustao zbog privatnih obaveza.
“Konju treba da se posvetiš. Treba ga hraniti, maziti, timariti, voleti ga kao člana porodice. Ako ne može čovek to da mu priušti, bolje ga ne držati”, objašnjava Dušan Radovanov.
Predsednik Udruženja Srđan Kalejski nasledio je konje od pokojnog oca, a možda će jednog dana tradiciju nastaviti njegova ćerka Jasna.
“To treba da bude neka ljubav. To mladi nisu imali od koga da nauče, jedino tako uz starije generacije, pa da ostanu kod konja. A moja ćerka voli konje baš jako”, kaže Srđan Kalejski, predsednik Udruženja ljubitelja konja.
U Samošu pripremaju fijakerijadu za 3. avgust i jedva čekaju da druge konjare i prijatelje ugoste u selu i ponosno pokažu svoje ljubimce.
