Božićna poruka – počnimo od sebe!

„Ne čekajmo da naši susedi budu dobri pre nego što mi učinimo nešto dobro za njih, da crkva bude savršena da bismo je voleli, da nas drugi poštuju pre nego što mi poštujemo njih. Počnimo od sebe“, istakao je papa povodom Božića. 

Božić danas proslavljaju Rimokatolička crkva, protestantske i Anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena. U katoličkim crkvama širom sveta tokom protekle noći služena je ponoćna misa, a misu u Crkvi uzvišenja Svetog križa u Nišu predvodio je beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Hočevar je čestitao Božić vernicima sa porukom da čovečanstvo mora da na prvo mesto stavi čoveka kao ličnost, a ne stvari, unutrašnju harmoniju umesto spoljašnje dopadljivosti, blagodat i milost umesto aktivizma, a dar umesto novca.

 Hočevar je u Božićnoj poslanici istakao da taj praznik nosi u sebi „najveću i najslađu težnju“ za svestranim, pozitivnim, ali održivim razvojem, najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, kao i da budi u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo biti srećni. Papa Franja poručio je vernicima na Badnje veče da Bog voli sve, pa čak i najgore od nas. Praćen pesmom hora, papa Franja je u podnožju oltara bazilike Svetog Petra u Vatikanu otkrio statuu prizora rođenja Isusa.

Papa je pozvao vernike da „dozvole sebi da ih Isus preobrati svojom ludom ljubavlju“ i da prestanu da pokušavaju da promene druge. „Ne čekajmo da naši susedi budu dobri pre nego što mi učinimo nešto dobro za njih, da crkva bude savršena da bismo je volele, da nas drugi poštuju pre nego što mi poštujemo njih. Počnimo od sebe“, istakao je papa. AP podseća da Franja često naglašava „lično preobraćanje“ u svom reformskom papinstvu, verujući da istinske reforme ne mogu da budu nametnute s vrha, već prepoznate iznutra.

On odbacuje stavove pojedinih sveštenika koji nisu zadovoljni njegovim progresivnim otvaranjem prema pripadnicima LGBT zajednice, razvedenima i ljudima sa margine. Vernici u katoličkim crkvama na Božić se klanjaju jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja. Običaj da se u crkve postave jasle, sa figurama koje dočaravaju siromašne uslove staje u kojoj je Hrist rođen, potiče iz 13. veka.  

U kućama, venac-advent je ispleten od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama i ima četiri crvene sveće, zbog četiri nedelje posta, koje se pale jedna po jedna, svake nedelje uoči Božića.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *