Položeni venci na spomenik Tiboru Cerni

Danas je obeležena pogibija junaka sa Košara, Tibora Cerne. Negovanje sećanja na pale žrtve je amanet koji moramo poštovati jer je cena današnje slobode.

Na 22. godišnjicu na njegov spomenik cveće i vence položili su predstavnici Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i Vojske Srbije, Kata i Jozef Cerna i saobrci Tibora Cerne, zamenik predsednika opštine Kovačica, Petar Višnjički, predsednik Saveta Mesne zajednice Debeljača, Stevan Lazički i predstavnici komunalnog preduzeća iz Debeljače.

Ko je bio Tibor Cerna?

Tibor Cerna je rođen 8. novembra 1978. godine u Beogradu, a poginuo je na Košarama 27. aprila 1999. godine.

Tibor Cerna nije imao ni punih 20 godina kada je u junu otišao da služi domovini iz Kovilova kraj Beograda gde je živeo. Iako nije imao dovoljno kilograma za služenje vojnog roka samoinicijativno je tražio da ide u vojsku. Kad je došao, onda je tražio da ide u Peć, a odatle je bio upućen na Košare.

Tamo, u paklu Košara, gde je po 12 vojnika branilo odseke na koje je jurišalo po 300 neprijatelja, komandir streljačkog odeljenja 125. motorizovane brigade bio je Tibor Cerna. Naspram njega i njegovih drugova bilo je toliko artiljerije i toliko neprijatelja da je smrt bila gotovo izvesna, samo je bilo pitanje “sada ili malo kasnije”. Naročito je, od 9. do 27. aprila, jedan snajperista iz Legije stranaca bio koban po naše vojnike. Svakodnevno im je nanosio manje ili jezive gubitke, a nikako nije uspevano da bude lociran jer bi koristio samo po jedan metak pre duge pauze i pucnja sa druge lokacije.

Toliko je bilo strašno izdržavati juriše neprijatelja i svakodnevna bombardovanja iz aviona, te svakodnevno razorno korišćenje artiljerije sa one strane granice, da je samo još falio taj snajperista – da tamani koga želi i kada poželi.

Tog 27. aprila, posle dejstva snajperiste Tibor Cerna se oprostio od zatečenih drugova.

Obarač je povučen. Metak iz snajperske puške je pogodio Tibora pravo u grudni koš. Ali, Tibor nije pao.

Da bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom, kako bi ga naši snajperisti otkrili i konačno eliminisali, Tibor Cerna je ostao da stoji.

Ranjen, smrtno ranjen, okrenuo se ka svojim drugovima u rovu, koji su ga sve vreme odvraćali od te namere, i rekao: “Za ovu zemlju vredi poginuti”.

Tada je usledio i drugi hitac. Metak je pogodio Tibora Cernu u vrat, ubivši ga na mestu. Trenutak kasnije, srpski snajperisti eliminisali su neprijatelja.”

Ovako majka Kata prepričava poslednji dijalog svog sina, mladog Tibora Cerne (20) iz Debeljače, koji je 1999. poginuo na Košarama, braneći granice Srbije i svoje saborce. Prekršio je čak i naredbu s vrha da bi pomogao ranjenim vojnicima iz rova u koji je pala granata. Snajperista ga je opazio i pucao.

• Metak je ušao u vrat, a izašao kroz obraz. Nije bilo rana na grudima kao što se priča. Nije bila nijedna ogrebotina na njemu, ništa. Samo ta rupa na vratu i druga na obrazu. Kad ga je snajper pogodio, Tibor je pao na kolena i čak je razmotao zavoj da sam sebe previje. Onda je samo klonuo i iskrvario – hrabro prepričava majka Kata svaki detalj koji su joj Mile i drugi Tiborovi saborci ispričali.

Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2017. godine u Debeljači otkrio spomenik Tiboru Cerni.