Poljoprivreda: Padavine dobrodošle, ali nedostaje znanja o plodoredu

Poranili usevi sedam do deset dana

Padavine koje su iza nas, a koje su obeležile drugu polovinu maja, pogodile su višestruko pšenici pre svega.

Čak 49 litara tečnosti po kvadratnom metru je palo tokom proteklih dana, što umanjuje uticaje sušnog perioda sa kojim se bore poljoprivrednici još od jeseni. Kasnije posejane poljopriredne kulture kasne i neke su stale sa nicanjem, kako zbog temperaturnih uslova tako i zbog uticaja sunčeve svetlosti na njih. Takođe, uticaji vetra nisu zanemarljivi, pa je setva negde obavljana na sušnom zemljištu.

Ozimi usevi koji su plitko posejani slabo su se ukorenili s jeseni, koja je takođe bila izuzetno topla, pšenica je non-stop „radila” i da nije bilo februarskih hladnih talasa klasala bi još i ranije, a i ovako je poranila sedam do deset dana

– ocenjuje stručnjak za ratarstvo Bogdan Garalejić, rukovodilac savetodavne službe Instituta „Tamiš” u Pančevu za Politiku i dodaje:

Ukoliko dođe do novih toplotnih udara i naglog presecanja tog perioda imaćemo problem u kojem će se vegetacija završiti, doći će do naglog zrenja i prinosi će biti niži. Takođe, ono što je sada bitno jeste da su poljoprivredni proizvođači završili i završavaju zaštitu klasa od bolesti i da dodaju poneke insekticide zbog žitne pijavice, a suvo vreme je pospešilo i pojavu lisnih vaši. Svakako bi dobrodošle veće padavine, kojih istina na ovom terenu ima sporadično i mestimično, ali je ovo i period vremenskih nepogoda sa jakim vetrovima.

Rubni delovi oranica u koje je sunce direktno udaralo su se gotovo osušili, ali je slika u samom usevu drugačija i nema tako drastičnog sušenja pšenice, koja je trenutno u fazi oplodnje. Njoj su i nadalje, po oceni Garalejića potrebni oblaci i temperature do 25 stepeni, a najviše padavine za nalivanje zrna koje bi trebalo da traju i do 45 dana, kako bi ovdašnji ratari mogli da računaju na stabilne i dobre prinose.

Manjak obrazovanja o poljoprivredi i plodoredu uopšte veliki je problem.

„U atarima velikog broju sela, a mi ih na ovoj teritoriji imamo 32, plodored je narušen. Uočljiva je dominacija dve biljne vrste – kukuruza i suncokreta, koja se preseca uljanom repicom, što izaziva velike probleme u zaštiti bilja i utiče na otpornost štetočina, jer bismo morali da imamo razmak od tri godine. Svaka uljana kultura iza sebe ostavlja određene patogenosti u zemljištu, što ne baš da bi uništilo kulture, ali bi moglo da prepolovi prinos sledeće, ako nema tog razmaka. Plodored mora da se proširi, ne mogu trgovci da diktiraju šta će proizvođači sejati, a to je ono što se dešava. Borimo se da učimo proizvođače da steknu znanja o poslu kojim se bave, a taj nivo je izuzetno nizak, da bi mogli da donose odluke”, upozorava Bogdan Garalejić iz Instituta „Tamiš” u Pančevu.